Nemački advokat iz Berlina Ulrih Dost, upravo se vratio iz Srbije i priredio konferenciju za štampu govoreći o rezultatima svoje posete. Verovatno je i sam bio iznenađen odzivom novinara, jer razmažena nemačka metropola ima dnevno u proseku tridesetak takvih i sličnih događaja. Tu je bio londonski BBC, nemačka novinska agencija „DPA", a čak je i CNN objavio tu vest.

To što su Vesni Milenković pošle suze, kada je na postavljeno pitanje ponovo morala da se priseća kobnog 30. maja 1999, to je prirodno, ali su se mnogi iznenadili, kada su to isto videli u očima jednog nemačkog advokata. Ulrih Dost je pričao o svojim razgovorima sa članovima ubijenih u NATO bombardovanju, na trenutak su ga suze sprečile da govori.

Neugodno je upala sa svojim pitanjem samo jedna novinarka, Jasmina Waradi. Postavila je pitanje: "Da li ste Vi bili za Miloševića?" Nastali su komešanje i izrazi negodovanja, jer je većina to pitanje shvatila kao netaktično, neukusno i cinično, jer, izlazi, ako je neko bio za Slobu, onda je ispravno, da mu ubiju dete. Na sreću, ona radi za najmanji radio - "Multi-kulti" iz Berlina, redakcija na srpskom, koji se emituje pola časa dnevno.

		Račun Evo bankovnog računa, a brojna srpska emigracija u Nemačkoj i Evropi može da se pokaže na delu i to, recimo, sa 10 nemačkih maraka: Udruženje pravnika demokrata Berlinska štedionica, BLZ: 100 500 00 Konto: 33 52 20 14 Prilog za "NATO ratne žrtve"

Waradi radi u srpskoj redakciji. To što nije Srpkinja, to naravno nije problem (jer ima "čistih Srba", recimo u Radio slobodna Evropa, koji su, kao i ona, zlonamerni prema svemu što nosi srpsko ime), nego što ta osoba, kako su mi kazali mnogi koji to slušaju, mrzi Srbe. Srbi su već sakupljali potpise protiv nje, ali još je uvek zaposlena. Kao rezultat, srpska redakcija je najslabije slušana u tom radiju. Razlog? U hrvatskoj redakciji sede Hrvati, koji su ili patriote ili nacionalisti. To isto važi i za ostale redakcije bivših jugoslovenskih republika i naroda. Samo u srpskoj redakciji sede novinari koji su potpuno neutralni, pa čak i neprijateljski raspoloženi prema Srbima.

Najveće zasluge da je konferencija uspela pripisuje se činjenici da je na konferenciji bila i Vesna Milenković, majka devojčice koja je ubijena u Varvarinu 30. maja prilikom NATO bombardovanja. Tužbu je 24. decembra 2001. u Berlinu podneo nemački advokat Ulrih Dost. On zastupa porodice desetoro poginulih i sedamnaestoro teško povređenih građana koji su stradali 30. maja 1999. godine, u toku bombardovanja NATO.

Dost je nedavno, po drugi put, boravio u Varvarinu, gde se susreo sa članovima oštećenih porodica i predstavnicima lokalne vlasti. U Nemačkoj deluje jedan grupa entuzijasta, jedan antiratni pokret "Žrtve iz Varvarina tuže NATO", čiji članovi nastoje da javnost upoznaju sa nelegitimnošću bombardovanja i velikim brojem civilnih žrtvi.

Prostorija gde je održana konferencija advokata Dosta jeste ujedno i izložbeni prostor. Tu su izložene fotografije Gabrijele Senft, koja je boravila nedavno u Varvarinu, a takođe je bila u Srbiji u vreme NATO bombardovanja. (Na istom mestu organizovana je i promocija knjige Kurta Keprunera "Putovanja u zemlju rata", o čemu je nas list već pisao). Nosioci celog projekta su Kornelije i Harald Kampfmejer koji su, umesto da kupe porodičnu kuću, 200.000 maraka uložili u finansiranje sudskog postupka i dokazivanje odgovornosti prema civilnim žrtvama.

Advokat Dost je saslušavao građane varvarinskog kraja, kao i odgovorne u nemačkoj vlasti i sedištu NATO u Briselu. Odštetni zahtev odnosi se na Nemačku i svaku članicu NATO pojedinačno, jer se u Savetu alijanse odlučuje uz saglasnost svake članice. Na osnovu analize samih NATO operacija u Srbiji, Dost zaključuje da se radi o povređivanju međunarodnog ratnog i humanitarnog prava, pozivajući se pri tome na Povelju UN. U optužnici se detaljno opisuju sve faze vazdušnog napada 30. maja 1999. godine, kada je po tradiciji pazarni dan i kada narod ovog kraja slavi Svetu trojicu u istoimenoj crkvi, koja se nalazi u neposrednoj blizini mosta. Bez obzira na to što je most u prvom naletu potpuno uništen, usledio je drugi napad u kojem je poginuo veći broj civila koji su želeli da pomognu povređenima. Pojam "kolateralna šteta" pravno je neprihvatljiv, po tvrđenju Ulriha Dosta, jer je, po svim međunarodnim pravilima, napadač dužan da identifikuje cilj.

		Zahtevi advokata Od nemačke države, učesnice u vojnim operacijama NATO snaga, advokat Dost traži, u ime porodica poginulih i teško ranjenih, odštetu od osam miliona maraka. U ovaj proces pravnik je uložio ogroman napor, prikupljajući obimnu građu i brojne dokaze o kršenju međunarodnih ratnih i humanitarnih zakona. Svoje usluge ne naplaćuje ljudima iz varvarinskog kraja, a donatori finansiraju rad njegove advokatske kancelarije u Berlinu i veoma visoke sudske troškove. Ulrih Dost kaže da je spreman da, takođe bez naknade, zastupa i oštećene građane u Nišu, Aleksincu, Surdulici, Novom Pazaru, Beogradu i drugim mestima stradalim u bombardovanju od 24. marta do 10. juna 1999. godine. Autor ovog teksta poznavao civilne žrtve u Novom Pazaru. NATO-rakete ubile su ih dok su čekali na autobuskoj stanici. Zanimljivo, svih deset, ako se dobro sećam broja, jesu Srbi, premda su oni u tom gradu manjina. Nadam se da će i njihov slučaj uskoro biti poznat i svetskoj javnosti, blagodareći jednom nemačkom advokatu.

Most se nalazi 200 kilometara severno od Kosova, nikada nije služio za vojne transporte, najbliža vojna kasarna udaljena je dvadesetak kilometara, a na dan bombardovanja okupili su se isključivo civili.

Da bi sudski postupak uopšte mogao da se pokrene, potrebno je da se sakupi za nešto manje od tri meseca oko 100.000 nemačkih maraka, odnosno, 50.000 evra. Ono što advokat Dost nije hteo da govori javno na konferenciji, nego je kazao Vašem dopisniku "privatno", jeste sledeći podatak: do sada je sakupljeno ukupno 300.000 nemačkih maraka. Ta suma nije određena samo za vođenje postupka, nego je određena i za ostale troškove, koji su posredno ili neposredno vezani za "slučaj Varvarin". Celokupnu tu sumu prikupili su - Nemci!

Nijedna marka nije došla iz džepa jednog Srbina! "Gospodine, Vi me dobro razumete. Meni je već dosta tih ljudi, tih Srba, koji me tapšu po ramenima i čestitaju mi. Lepe reči su u redu, ali treba sad da se pokažemo na delu. Vi sami znate, da ja to radim besplatno, ali ja posedujem advokatsku kancelariju, za koju moram da plaćam porez i tako dalje. Vidite, Kornelija i Harald Kampfmajer uložili su za ovaj projekat, mogu da kažem bez preterivanja, svoju egzistenciju. Ako u Nemačkoj ima 450.000 Srba, a od toga neka su samo deset odsto "aktivni", čovek ne treba da bude matematičar, pa da izračuna koliko bi trebalo svaki da doprinese. Čak i onaj Srbin koji je socijalni slučaj, ne bi to ni osetio."

Monolog ovog Nemca, advokata, veoma je poučan za nas i za srpsku dijasporu. Sporimo se oko ove ili one političe stranke, licitiramo bestidno sa sopstvenim srpskim humanitarnim klubom iz nekog grada u zapadnoj Evropi, a nismo gotovo ništa konkretno u stanju da organizujemo. I uvek svako nađe opravdanje, zašto ne može da učestvuje baš u toj akciji.

Nikola Živković

(I n t e r n e t   i z d a n j e  Januar 2002 http://www.glas-javnosti.co.yu )