Vlada
Savezne Republike Nemacke

Savezni kancelar Gerhard Sreder
Sluzba saveznog kancelara
Willy – Brandt – Str. 1
10557 Berlin

Bombardovanje civilnog stanovnistva i civilnih objekata u Saveznoj Republici Jugoslaviji kroz NATO-drzave, ovde:

Gospodine savezni kancelaru,

predavajuci Vam prilozena overena punomocja, upoznajemo Vas da zastupamo pravne interese sledecih drzavljana Savezne Republike Jugoslavije protiv Savezne Republike Nemacke:

bracnog para, Vesne (rodj. Randjelovic) i Zorana Milenkovica, roditelja i naslednika Sanje Milenkovic koja je kroz bombardovanje usmrcena u starosti od 15 godina;

Jasmine Zivkovic (rodj. Apostolovic), kcerke i naslednice Tola Apostolovica koji je kroz bombardovanje usmrcen u starosti od 74 godine;

Dusice Ciric (rodj. Ilic) i Verice Ciric, udovice i kcerke, obeju naslednica svestenika Milivoja Cirica koji je kroz bombardovanje usmrcen u starosti od 66 godina;

Milene Marinkovic, majke i neslednice Zorana Marinkovica koji je kroz bombardovanje usmrcen u starosti od 33 godine;

Radmile Ristic, udovice i naslednice Stojana Ristica koji je kroz bombardovanje usmrcen u starosti od 52 godine;

Zivadinke Savic (rodj. Miladinovic), majke i naslednice Milana Savica koji je kroz bombardovanje usmrcen u starosti od 28 godina;

Gordane Stankovic, udovice i naslednice Vojkana Stankovica koji je kroz bombardovanje usmrcen u starosti od 30 godina;

Mirjane Terzic, udovice i naslednice Dragoslava Terzica koji je kroz bombardovanje usmrcen u starosti od 67 godina;

Marijane Stojanovic koja je kroz bombardovanje tesko povredjena u starosti od 15 godina;

Marine Jovanovic, zakonski zastupljene kroz majku Evicu Jovanovic, koja je kroz bombardovanje tesko povredjena u starosti od 15 godina;

Predraga Macica koji je kroz bombardovanje tesko povredjen u starosti od 43 godine;

Dragoljuba Arsenijevica koji je kroz bombardovanje tesko povredjen u starosti od 43 godine;

Miroljuba Brajkovica koji je kroz bombardovanje tesko povredjen u starosti od 40 godina;

Bozidara Dimitrijevica koji je kroz bombardovanje tesko povredjen u starosti od 66 godina;

Slobodana Ivanovica koji je kroz bombardovanje tesko povredjen u starosti od 54 godine;

Petra Mijatovica koji je kroz bombardovanje tesko povredjen u starosti od 27 godina;

Slavoljuba Kovacevica koji je kroz bombardovanje tesko povredjen u starosti od 26 godina;

Predraga Savica koji je kroz bombardovanje tesko povredjen u starosti od 46 godina;

Milana Mitrovica koji je kroz bombardovanje tesko povredjen u starosti od 22 godine;

Predraga Milosevica koji je kroz bombardovanje tesko povredjen u starosti od 29 godina;

Miroslava Dakica koji je kroz bombardovanje tesko povredjen u starosti od 48 godina;

Gorana Stojanovica koji je kroz bombardovanje tesko povredjen u starosti od 23 godine;

Vlastimira Vasica koji je kroz bombardovanje tesko povredjen u starosti od 40 godina;

Momcila Jevtica koji je kroz bombardovanje tesko povredjen u starosti od 45 godina;

Mirjane Nesic koja je kroz bombardovanje tesko povredjena u starosti od

29 godina.

1. Upoznavanje sa predmetom / Izlaganje

U nedelju 30. maja 1999.god. ratna avijacija NATO-drzava delovala je u "ratnom pohodu" na srpsku varosicu Varvarin. Pri tome je 10 ljudi usmrceno, vise od 30 lica povredjeno i most takodje srusen.

Na konferenciji za stampu 31. maja 1999.god. u Briselu NATO-drzave su priznale ovo bombardovanje. Ondasnji potparol NATO-a, Djemi Sea, odgovorio je na pitanje novinara da se ovde radi o "legitimnom vojnom objektu".

Tvrdnja potparola je laz iskoristena za zataskavanje ratnog zlocina. Napad nije bio namenjen vojnim ciljevima, nije legitiman i nicim se ne moze opravdati.

Konkretno izvodjenje "ratnog napada", objekat koji je izabran kao cilj, okolna situacija, vreme i celokupne prilike pokazuju da je napad ciljao da usmrti i osakati civilno stanovnistvo kao i da unisti civilne objekte:

U 1. naletu su izmedju 13:00 i 13:25 30. maja 1999.god. dva ratna aviona NATO-a kod jasne vidljivosti, suncanog neba bez oblaka, nadletali most varosice Varvarin koji vodi preko reke Morave. Most sluzi gradjanima Varvarina (njih oko 4.000) kao direktan prilaz gradu koji se siri do obale Morave i time do samog mosta. Svedoci procenjuju visinu nadletajucih ratnih aviona na nekoliko stotina metara. Avioni su bez ikakvog upozorenja izpalili dve rakete na most. Rakete su prilikom detonacije potpuno unistile most. Kao posledica pogodaka raketama, most je odvojen od srednjeg nosaca. Kod srednjeg nosaca je most sa gradske strane srusen u reku, dok je drugi kraj mosta skliznuo na uzvisenu obalu, tako da je na kraju deo mosta dug oko 100 metara visio pod jakim uglom srusen u Moravi.

Kod prvog napada izgubile su zivot 3 osobe, najmanje sledecih pet osoba su povredjene. I ako je most vec bio srusen ratni avioni NATO-a su se – po podnetim izjavama svedoka nesto oko 3 do 6 minuta kasnije – vratili na most i izpalili u 2. naletu dalje dve rakete koje su usmrtile 7 u medjuvremenu na most prispelih osoba i 12 drugih osoba tesko povredili.

U momentu bombardovanja u neposrednoj blizini mosta nalazilo se oko 3.000 do 3.500 ljudi. Veliki broj ovih ljudi nalazio se na prostoru nesto oko 120 do 150 metara od mosta udaljene crkve. Ovde je slavljena slava Svete Trojice na kojoj svake godine ucestvuju vernici iz Varvarina i okoline. Jedna druga velika skupina ljudi nalazila se na oko 200 do 250 metara daleko od bombardovanog mosta, na ime na Varvarinskoj pijaci koja se redovno odrzavala nedeljom i na kojoj je ovoga dana od strane odgovorne sluzbe u skupstini bio dozvoljen promet na preko 300 prodavackih mesta. Kao posledica toga na mostu je u momentu bombardovanja bio jak saobracaj. Civilni automobili, pesaci i biciklisti prelazili su most i u pravcu i iz pravca grada.

Na osnovu predstavljenih celokupnih okolnosti, odgovornima NATO-drzava je vec pre prvog napada na most moralo biti jasno da ce napad na izabrani objekat na osnovu njegovog mesta, polozaja, trenutka i koristenja u civilne svrhe prinudno dovesti do usmrcenih i povredjenih medju civilnim stanovnistvom. Ako ovo vec vazi za prvi napad na most, onda to jos vise vazi za drugi napad kod koga se nikako ne moze prevideti bezuslovna, navalicna i kriminalna namera za ubijanje. Znaci, celo delovanje je ciljalo da unese strah i uzas medju civilno stanovnistvo. Ovo potvrdjuje i cinjenica da u Varvarinu, nesto oko 200 kilometara severno od Kosova, nikada nije bilo vojske, tako da varosica, time i most, nikada nisu dosli u vezu sa vojnim transportima, radi cega ni napad ni rusenje mosta nisu bili opravdani.

Kroz prvi napad ubijeno je 3 osobe i daljih 5 osoba je tesko povredjeno. U ovom momentu direktno na mostu se nalazilo 5 osoba od kojih su 3 osobe kao posledica raketnog udara ubijene a druge dve tesko povredjene. Dalje 3 osobe koje su takodje kod prvog napada tesko povredjene nalazile su se na obali Morave u neposrednoj blizini mosta.

Dvadesetcetvorogodisnji Ratobor Simonovic je zajedno sa svojom majkom, Ruzicom Simonovic (za sada bez punomocja), prelazio je crvenim automobilom most iz pravca grada. Kao posledica detonacija raketa srusili su se sa automobilom u reku. Njihovi lesevi mogli su tek nekoliko dana kasnije da budu izvadjeni.

Sledece osobe, cije pripadnike (clanove familija) zastupamo u slucaju smrti odn. ostecene kod licnih ostecenja, su imale sledece stete:

a) Najmladja zrtva brutalnog vazdusnog napada je tada petnaestogodisnja ucenica Sanja Milenkovic (uporediti gornju listu klijenata, tamo broj 1.). Ona je u trenutku prvog napada pesice, zajedno sa svojim dvema istogodisnjim drugaricama i ostecenima, Marijanom Stojanovic (uporediti gornju listu klijenata, tamo broj 9.) i Marinom Jovanovic (uporediti gornju listu klijenata, tamo broj 10.) prelazila most dolazeci iz grada sa pijace u Varvarinu. One su presle nesto oko polovine mosta kada su iznenada cule zvuke aviona ili raketa. Nesto oko tri sekunde kasnije, skoro istovremeno, detonirale su dve rakete; ove tri devojke su odletele u vazduh a potom pale na deo mosta koji se srusio u Moravu. Sve tri devojke drzale su se za deo mosta koji je popreko lezao u vodi. Kroz detonaciju razvila se jaka jara (vrucina) da je Marina Jovanovic pomislila da gori. Ona je od njih triju lezala najvise na poprekom, u vodi lezecem, delu mosta. Nesto oko jedan metar ispod nje lezala je Marijana Stojanovic i sa mukom pokusavala da se zadrzi. Jos jedan metar dalje od nje lezala je Sanja Milenkovic koja se drzala za ogradu od mosta i na pocetku strahovito vristala. Obe devojke su mogle da vide da je Sanja Milenkovic pri svesti, da je tesko disala, ali da nije mogla da govori. Imala je otvorene oci i gledala u pravcu devojaka, a na kratko je izgubila svest. Lezala je na stomaku, licem okrenuta mostu i jako je krvarila iz nogu. Devojke su u ovom stanju izdrzale nesto oko 5 minuta, kada je doslo do detonacije drugih dvaju projektila. Ponovo se razvila jaka vrucina, podigao se tamni oblak prasine i oci su ih pekle. Marijana Stojanovic je pomislila da citava gori. Posle druge detonacije Sanja Milenkovic nije vise mogla da se drzi. Sklizala se niz nakoso u vodi lezeci deo mosta i ostala napola da lezi u vodi na delu mosta koji je zapljuskivala Morava. Na mestu gde je most lezao u vodi bila je jaka struja. Marina Jovanovic se bojala da ce se Sanja Milenkovic utopiti i pocela je da se, i ako je sama bila tesko povredjena, na laktovima spusta do Sanje Milenkovic cija je glava bila do pola u vodi. Marina Jovanovic je sada do kukova bila u vodi i drzala glavu Sanje Milenkovic da joj nebi pala u vodu. Iz ranca koji je imala sa sobom izvukla je flasu vode i iz nje dala Sanji Milenkovic da pije i polivala je vodom da bi je odrzala pri svesti.

Prosao je skoro 1 sat pre nego sto su ove 3 devojke mogle da budu spasene sa srusenog mosta, na strani na suprot gradu. Transport tesko povredjenih devojaka u samo dva kilometra udaljenu ambulantu u Varvarinu bio je unistenjem mosta onemogucen, tako da su morale da budu prebacene u 70 kilometara udaljenu bolnicu u Krusevcu. Eventualna upotreba helikoptera za spasavanje nije dolazila u obzir, radi opasnosti koja je postojala od ratne avijacije NATO-a u vazdusnom prostoru Savezne Republike Jugoslavije. Kada je Sanja Milenkovic konacno uz pomoc jedne daske prebacena sa potpuno srusenog mosta u u medjuvremenu prispela kola hitne pomoci, bila je jos u zivotu i pri svesti. Oci su joj bile otvorene i pomerala ih je; na osnovu pokreta grudnog kosa lekar je, kao i njena u medjuvremenu prispela majka Vesna Milenkovic, mogao da konstatuje da devojka dise. Vesna Milenkovic se stalno obracala svojoj kcerki i mogla da po pokretima njenih ociju, njenom od bola izkrivljenom licu i pokusajima da sa majkom razgovara, vidi da je njena kcerka pri svesti.

Sanja Milenkovic je za vreme bolesnickog transporta, duzine nesto oko 70 kilometara, jos bila u zivotu. Za vreme transporta nesvestila se nekoliko puta, ali se uvek vracala svesti. U medjuvremenu je izgubila mnogo krvi. Telo Sanje Milenkovic je bilo posejano gelerima. Ustanovljene su velike rane na nogama i ledjima. Jedan geler je usao u glavu. Na raznim delovima tela bile su upekotine, njena odeca je bila potpuno izgorela, njene sportske patike ugljenisane. Kratko posle dolaska u bolnicu u Krusevac petnaestogodisnja devojka Sanja Milenkovic je podlegla teskim povredama.

b) Tada petnaestogodisnja ostecena Marijana Stojanovic zadobila je kroz bombardovanje teske povrede. U pojedinostima se nadovezijemo na izlaganje pod a). Ukupno 17 gelera su usla u njeno telo, najteze povrede kroz gelere zadobila je na desnoj nozi, desnoj ruci i ramenu. Tri gelera su probila predeo stomaka, ali nisu kako su se lekari bojali povredila unutrasnje organe. Za vreme tronedeljnog boravka u bolnici u Krusevcu operativno su odstranjeni skoro svi geleri, sedam meseci je nosila fiksator na desnoj ruci. Jedan geler jos se nalazi u desnoj ruci, do sada nije operativno odstranjen, jer lekari strahuju da bi glavni nerv mogao da bude povredjen. Trenutno postoji veliki rizik da bi moglo da nastupi dalje ostecenje ruke, cija upotrebljivost je i onako vec jako smanjena. Geler izaziva stalne bolove. Da li je sledeca operacija izvodiva, za sada se jos ne moze odluciti. Posledice takodje jos nisu predvidive. Cinjenica je da u desnoj ruci nista ne moze da nosi. Potpuno osposobljavanje ruke je iskljuceno. Kao posledica povreda gelerima, na telu mlade zene je ostao osim toga veliki broj nagrdjujucih oziljaka.

Ostecena je kroz dogadjaj psihicki bolesna. Tako se dogadja da i posle dve godine posle bombardovanja jos uvek kod jakih zvukova (zvuka aviona, zvuka motora, iznenadnog pucnja) dozivi sok. Ona izjavljuje da i danas skoro svakodnevno "prozivljava situaciju". Nocu se budi oblivena znojem, zato sto dogadjaj svaki put iznova prozivljava u snu. Ima jako velike probleme da se koncentrise u skoli, njen uspeh je opao. Ona navodi da "prezivljeno joj je ukralo mladost, oseca jako veliki teret, kao da je vec mnogo starija" . Dva puta mesecno zapada u depresiju koja onda traje nekoliko dana i onesposobljava je da zivi normalnim zivotom. Vezano za psiholoski status, takodje se ne mogu predvideti posledice. I ako je od bombardovanja proslo dve godine, nije nastupilo poboljsanje njenog stanja.

c) Kod ostecene Marine Jovanovic ustanovljen je otvoren prelom desne podkolenice i srednjeg prsta leve sake, ukupno 66 gelera je uslo u telo. Dva gelera su se zaglavila izmedju 6. i 7. vratnog prsljena, velike otvorene rane nalazile su se na ledjima i unutrasnjoj strani butine. Dve godine posle bombardovanja u njenom telu se nalaze jos deset od ukupno 66 gelera, u grudima, u nogama, u potiljku i u ledjima. Operativno odstranjivanje bilo bi jako rizicno. Da li ce biti dodatnih operacija, do danas nije odluceno. Na ledjima se nalazi veliki oziljak prouzrokovan gelerom tezine od skoro jednog kilograma. Geler se zaglavio u njenom rancu i tako je spasao od tezih povreda, mozda cak od smrti. Imala je jos mnogo manjih rana i opekotina na celom telu. Po citavom telu su ostali izmedju ostalog veliki nagrdjujuci oziljci, od kojih su neki velicine pesnice. Posledice se u celokupnosti jos ne mogu predvideti. Ostecena ne moze vise da se bavi sportom. Nogu vise ne moze u potpunosti da optereti, telesni poslovi su nemoguci. Na osnovu dozivotno zadobijenih povreda radna perspektiva joj je minimalna. Stepen invalidnosti iznosi 70%.

Radi psihickih poteskoca ostecena se nalazi na redovnom lekarsko-terapeutskom lecenju. I ovde takodje nisu predvidive posledice.

2.1.2. Tesko povredjene osobe na obali Morave (1. napad)

d) Osteceni Predrag Macic, danas 45-ogodinasnjak, nalazio se u trenutku prvog napada na obali Morave na suprot gradu, nesto oko 20 metara od mosta nizvodno i pecao, kada je iznenada cuo zvuke aviona. Kratko zatim detonirale su vec ispaljene rakete. Kroz nastali pritisak u vazduhu odleteo je nekoliko metara u vazduh. Podigao se jedan jak oblak dima, nastale su tama i vrucina. Voda Morave izgledala je kao da kuva. Jedno drvo se srusilo na njega. Na trenutak bio je u nesvesti, a kada se probudio povukao se. Posto se puzeci oko 100 metara odaljio od mosta, sledile su sledece dve detonacije. Koliko vremena je bilo proslo, ne moze da kaze, bio je pod sokom. Predrag Macic zadobio je kroz gelere veliki broj povreda. Osam gelera se i posle dve godine posle bombardovanja nalaze u njegovom levom kuku. Nisu operativno odstranjeni, jer lekari u tome vide veliki rizik. Do sada jos nije konacno odluceno, da li ce biti dodatnih operacija. Posledice se do sada ne mogu u potpunosti predvideti. Geleri su na telu izazvali opekotine i napravili velike rane. Leva noga mu se dva puta dnevno ohladi i onda je nekoliko sati ne moze pomerati. Osteceni od onda otezano hoda, ne moze da izvrsava tezi posao. Trenutno se ne moze predvideti, kako ce se razvijati njegova nesposobnost u hodanju. Od bombardovanja mu je jako oslabio i vid. Osim toga psihicki je oboleo. Ima problema sa spavanjem nocu, "ima eksplozije u glavi". Kada osteceni sanja eksplozije, dobije napade gusenja. Lekari su mu odredili uzimanje lekova, ali ih on ne moze uzimati, jer nema finansijskih srestava.

e) Osteceni Dragoljub Arsenijevic, danas 46-ogodisnjak, stajao je – takodje pecajuci – oko 5 metara udaljeno od predhodno navedenog ostecenog Predraga Macica na obali Morave oko 25 metara nizvodno od mosta.

I on je povredjen kod prvog napada. Zadobio je u gornjem delu tela ogrebotine i posekotine, takodje i opekotine po nogama. Jedan veliki oziljak ostao mu je na celu. Iz leve noge operativno su odstranjeni geleri. Kroz detonaciju su mu pukle obe bubne opne, levo uho je trajno osteceno za 30% i ocekuje se dalje oslabljenje sluha. Osteceni reaguje uplaseno na glasne zvuke. Radi povrede noge nije vise u stanju da rad u pozivu vulkanizera. Onesposobljen je u hodanju sa tendencijom daljeg pogorsanja. Posledice se i ovde u potpunosti ne mogu predvideti.

f) Osteceni Miroljub Brajkovic, danas 42-ogodisnjak, pecao je u trenutku prvog napada na obali Morave na suprot gradu oko 5 metara daleko od ostecenog Dragoljuba Arsenijevica i oko 30 metara nizvodno od mosta. Osteceni nije cuo ni zvuke aviona ni raketa. Neposredno posle detonacije osetio je jak udar u lice i odmah se onesvestio. Kada je ponovo dosao svesti primetio je da je voda Morave bila vruca. Odvukao se instinktivno nekoliko 100 metara i osetio, vise u podsvesti, posle nekog vremena detonacije drugog napada. Osteceni je pogodjen kroz nekoliko gelera. Najteza povreda nalazi mu se na glavi. Geler je probio gornju vilicu u predelu izmedju usne i nosa, potom probio glavu u donjem delu i ostao oko 1,5 sm daleko od vratne kicme. Ovaj geler do danasnjeg dana nije mogao da bude odstranjen, radi rizika koji je sa time vezan. Osteceni ima iza sebe vec nekoliko operacija i pri tome je odstranjeno nekoliko gelera. Na levoj nadlaktici geler je napravio duboku ranu koja je ostavila oziljak duzine 6 sm i sirine 2 sm. Jedan geler je probio desnu butinu i ostavio velike oziljke. Da li ce biti dodatnih operacija, nije odluceno. Racuna se da ce biti jos ne predvidivih posledica. Cinjenica je da osteceni ima stalne napade nesvestice, tako na pr. kada brzo pomeri glavu ili kada ljudi na ulici ili automobili brzo pored njega prodju. Osteceni ne moze vise da vozi automobil, zato sto mu preti nesvestica. Kada se u automobilu nalazi kao suvozac, dobije vrtoglavicu i hvata ga nesvestica. Posao glavnog konobara prakticno vise ne moze da radi. Mora da izbegava telesna opterecenja, ako je nekoliko minuta bio na nogama, mora duze vreme da sedi da bi se odmorio. Oseca stalne bolove u povredjenoj nozi, kod promene vremena oseca oziljke. Postoji opasnost da moze doci do delimicnog oduzimanja noge, kroz geler koji se nalazi u blizini kicme.

2.2. Usmrcene i tesko povredjene osobe (2. napad)

Za razliku od 1. napada cije su zrtve bile civilne osobe na mostu i na obali na suprot gradu, kroz raketni napad NATO-avijacije u 2. naletu usmrcene su i povredjene civilne osobe koje su se nalazile iskljucivo na obali sa gradske strane. Kod zrtava 2. napada radi se iskljucivo o civilnim osobama koje su odmah posle 1. napada pozurile prema srusenom mostu da bi pruzile prvu pomoc. Nameru da pomognu platile su svojim zivotima ili svojim zdravljem. Ispaljivanjem drugih dvaju NATO-raketa 7 davaoca pomoci je izbombar-dovano u smrt, a 12 u sakate/invalide:

g) Tada 68-ogodisnji osteceni Bozidar Dimitrijevic otisao je u kupovinu oko podne 30. maja 1999.god. na pijacu u Varvarin. Nalazio se oko 100 metara daleko od mosta, kada je iznenada iz tog pravca cuo jaku detonaciju. Podizao se veliki crni oblak. Na pijaci je nastala panika. Ljudi su se sakrivali ispod pripremljenih stolova, mnogi su bezglavo bezali. Pored njega su se nalazili kasnije usmrceni Stojan Ristic und Tola Apostolovic i sa njima je Bozidar Dimitrijevic odmah posle detonacije jurnuo prema mostu da pomogne. Kada je stigao do mosta, utvrdio je da je most srusen. U reci je primetio auto u kome su bile dve osobe. Ovim osobama su hteli da pomognu i zato su se spustili niz obalu do Morave. Bozidar Dimitrijevic sa svojim pratiocima nije, radi prestrme obale, jos sisao do reke, kada se vec cula druga detonacija. Pritisak vazduha ga je bacio u zbunje. Bilo je tako vruce da je pomislio da gori. Oko njega su kroz vazduh leteli ljudi. Jedan covek je pao preko njega. Utroba nekog coveka uvijala se oko bicikla. Osteceni je jos video kako je svestenikova glava odkinuta letela kroz vazduh. Osteceni je bio osamucen, bio je pod sokom. Tek posle nekog vremena ustanovio je da su mu odkinuti svi prsti i palac leve ruke, leva noga je kroz geler potpuno raznesena, butina je u duzini od 30 sm i sirini od 20 sm isecena kroz geler. Ostecenom su prvo za vreme tromesecnog boravka u bolnici u Krusevcu operisane noge, moralo je da bude napravljeno nekoliko transplantacija (tetive i koza). U 2000.god. su izvrsene jos dve operacije na nogama. Stepen invalidnosti kod ostecenog iznosi 80%. On je jako onesposobljen u hodu i nije u stanju da vrsi nikakav telesni posao. Vid mu je kao posledica dogadjaja jako popustio, neophodne su mu naocare, ali ih radi svoje finansijske situacije ne moze kupiti. Zavistan je od tableta protiv bolova, da bi smanjio bolove u osakacenoj ruci i ostecenoj nozi. Nova operacija na nozi predstoji, posledice do sada nije moguce u potpunosti predvideti. Vise ne moze izvrsavati poslove kao zemljoradnik. Zivi od danas do sutra.

h) Tada 74-ogodisnji, kasnije usmrceni Tola Apostolovic trcao je zajedno sa napred navedenim ostecenim Bozidarom Dimitrijevicem i kasnije usmrcenim Stojanom Risticem posle 1. napada prema srusenom mostu da ukaze pomoc. Ubijen je kod 2. napada kod mosta kroz ispaljene rakete. Smrt je nastupila kroz gubitak krvi. Medicinski izvestaj o konstataciji uzroka smrti nam je prilozen. 

i) Tada 56-ogodisnji, kasnije usmrceni Stojan Ristic trcao je zajedno sa napred navedenim ostecenim Bozidarom Dimitrijevicem i kasnije usmrcenim Tolom Apostolovicem posle 1. napada prema srusenom mostu da ukaze pomoc. Ubijen je kod 2. napada kod mosta kroz ispaljene rakete. Smrt je nastupila kroz gubitak krvi. Medicinski izvestaj o konstataciji uzroka smrti nam je prilozen.

j) Tada 54-ogodisnji, kasnije tesko poverdjeni Slobodan Ivanovic nalazio se u trenutku 1. napada na pijaci oko 100 metara udaljeno od mosta. Posle detonacije trcao je ka mostu da pomogne. Kada je stigao do mosta, primetio je u Moravi crveni automobil u kome su se nalazile dve osobe. Osim toga video je i one tri devojke koje su visile na delu mosta suprotno od grada. Ljudi su zvali u pomoc. Nije znao kome prvo treba da pomogne i onda se odlucio da spasi prvo mladog coveka koji je sa gradske strane u predelu obale lezao u vodi. Sisao je niz obalu i izvukao povredjenog coveka iz vode, kada su detonirala dva raketna projektila. Pod pritiskom vazduha ispustio je povredjenog coveka i bio sam oboren. Lezao je ispod ulice i video kako ljudi lete kroz vazduh. Hteo je da ustane i pokusao da se podupre desnom rukom. To nije bilo moguce, jer mu je ruka potpuno raznesena, kasnije su morali – ukljucujuci i jedan deo podlaktice – da je amputiraju. Leva noga je takodje bila gelerom povredjena, glavni misic je presecen. Osteceni je zadobio opekotine, osim toga izgubio je 30% sluha. Izvrseno je nekoliko operacija i sprovedene su rehabilitacione mere od po nekoliko meseci. Stepen invalidnosti iznosi 80%. Nesposoban je za rad, trajna opterecenja bilo koje vrste nisu moguca. Posle godinu i po dana mogao je da hoda bez tudje pomoci. Posledice jos nisu u potpunosti predvidive. I dalje ga muce bolovi u nozi i u ruci.

k) Tada 26-ogodisnji, kasnije osteceni Petar Mijatovic nalazio se sa svojim prijateljem, kasnije usmrcenim Zoranom Marinkovicem za vreme detonacija 1. napada u unutrasnjosti Varavarina. Posle detonacije odmah se odvezao motociklom prema mostu da pruzi pomoc. Tek sto su sisli sa motocikla, primetili su crveni automobil koji je lezao u vodi, kada je doslo do sledece detonacije. Petar Mijatovic je tesko povredjen, dok je njegov prijatelj koji je pored ostecenog stajao odmah poginuo. Ostecenom je geler probio ledja u neposrednoj blizini kicme. U specijalnoj klinci u Beogradu izvrsen je pokusaj da se geler operativno odstrani. To nazalost nije moguce, jer postoji mogucnost da se prouzrokuje oduzimanje noge. Geler se i posle dve godine od nanosenja povrede nalazi neposredno kod kicme. I bez operacije postoji akutni rizik da dodje do oduzimanja noge. Mere rehabilitacije su vec u toku. O novim operacijama nije jos odluceno. Posledice na osnovu toga nisu jos predvidive. Ne moze da se bavi sportom, sve sto mlad covek u njegovim godinama normalno cini, onemoguceno mu je. Potpuno je onesposobljen za rad i ne moze da izvodi ni najmanje telesne radove.

Posledice psihickog karaktera su posebno teske. Skriveni strah i periodicno ponavljanje nocnih mora, u kojima svaki put iznova prezivljava bombardovanje, karakterisu njegov zivot. Stalno sanja pogibiju svog najboljeg prijatelja, koju je morao da dozivi, i "pre svega sve one strahote na mostu". Muce ga stalne depresije. Osteceni sam navodi da se njegovo stanje zadnjih dve godine pogorsalo. I ovde takodje ne moze se predvideti koje terapije se mogu primeniti i kakve promene ce se dogoditi. Za danasnjeg 27-ogodisnjaka umrle su, u pravom smislu reci, sve nade u jedan smisaoni zivot. Ne vidi smisao u svom zivotu.

l) Tada 33-ogodisnji, kasnije usmrceni Zoran Marinkovic ubijen je kroz raketne projektile u 2. napadu. Vezano za izlaganje nadovezujemo se na objasnjenje pod k). U nama prilozenom medicinskom izvestaju o utvrdjivanju uzroka smrti stoji da je stomak, da su velika i mala kljucna kost, potpuno unisteni. Leva noga i leva butina nisu vise bile spojene sa telom. Stomacni delovi su bili potpuno izcepani i pomesani sa delovima koze, kostiju i unutrasnjih organa. Koza lesa kao i ostaci stomaka bili su delom namazani nekom crnom masnom masom. Smrt je nastupila nasilno i odmah posle razaranja organa kroz gubitak krvi.

m) Tada 28-ogodisnji, kasnije osteceni Predrag Milosevic nalazio se u trenutku 1. napada u samo 120 metara od mosta udaljenoj crkvi. Kroz strahovitu detonaciju su na crkvi izleteli prozori, a on je sa drugim vernicima izjurio iz crkve. Zajedno sa obojicom svestenika, sa kasnije usmrcenim Milivojem Ciricem i kasnije povredjenim Tomislavom Gajicem otrcao je prema mostu da pruzi pomoc. Kada je sa svestenicima dosao do mosta video je da je most srusen i lezao u vodi. U reci je bio automobil u kome su se nalazile neke osobe, a primetio je i tri devojke koje su se mucno drzale na konstrukciji mosta koja je lezala u vodi. Iz crkve i sa pijace su dotrcavali ljudi da pomognu. On nije znao kome treba prvo da pomogne. Nije mogao da dodje do devojaka, jer je most lezao u vodi. Stajao je okrenut ledjima prema mostu, kada je cuo jako zvizdanje, a onda i detonaciju. Nije imao sanse da bilo sta uradi, neposredno pozle zvizduka sledile su detonacije. Izmedju detonacija 1. napada i detonacija 2. napada proslo je po njegovoj proceni oko 4 do 5 minuta. Kroz pritisak vazduha bio je oboren. Posto je posle nekog vremena dosao k’sebi, ustanovio je da mu je leva noga skoro odsecena. Visila je samo na krpicama koze. Smrdelo je na izgorelo meso i jako je krvario. Pored njega je nepokretan lezao njegov prijatelj Goran Veskovic. Vikao je za pomoc i izpuzeo na ulicu. Kasnije je operisan u bolnici u Krusevcu. Operacija je bila teska, molio je lekare u bolnici da mu ne odseku nogu i ako je visila samo na malo koze. Operacija je uspela. Morao je 146 dana da lezi u krevetu. Dobio je specijalnu metalnu konstrukciju/ fiksator, kosti su fiksirane da bi bolje srasle. Posle tri i po meseca smeo je prvi put da ustane i pocne sa treningom hodanja. Na pocetku se pritom stalno onesvescivao. Mesecima je imao nepodnosljive bolove, koji su samo uz pomoc medikamenata mogli da budu smanjeni. I posle dve godine posle bombardovanja stalno ima bolove u nozi i vezan je za svakodnevno uzimanje tablete. U medjuvremenu osteceni je imao dve rehabilitacije, prva je trajala 140 dana, druga 40 dana. Treca mera rehabilitacije predstoji. Noga ostecenog je sada 4 sm kraca, dalje posledice se ocekuju, posebno nece izostati one vezane za kicmu i stopala. Jako je onesposobljen u hodanju, opterecenje noge duze od 15 minuta ne moze da izdrzi, onda noga poplavi i "odumre". Bilo kakav telesni napor nije moguc. Osteceni nije u sposobnosti da vozi automobil. Njegova leva noga ne poseduje vise za to neophodnu pokretljivost. Mozda bi mogao da upravlja specijalnim vozilom sa upravljacem za invalide, ali za to nema novac. Svake godine su mu potrebna tri para ortopedskih cipela za koje on nema novaca. Kroz gelere su povredjene i tetive na kolenu. Lecenje jos traje. Takodje mu je i sluh za 30% oslabio. Lekari racunaju da ce vezano sa ovim biti daljih pogorsanja. Osteceni je vec dve godine nesposoban za rad (na bolovanju). Pre bombardovanje je bio zaposljen u tekstilnoj fabrici kao uceni krojac.

Psihicka ostecenja su velika. Osteceni dobija napade straha, panike, depresije i ima velike probleme sa spavanjem, ne sme da spava bez svetla. Da bi sprecio napade straha i panike ostavlja nocu ukjucen televizor ili radio, mir i tama izazivaju paniku. A ako uopste spava, sanja bombardovanje. Uplasi se "na smrt", kada cuje jake zvuke. Kaze da je zaboravio da se smeje. Sto je jos strasnije, izgubio je snagu za zivot. Ne vidi nikakvu perspektivu u svom zivotu, ne zna sta ce mu biti sa familijom, ko treba da ih hrani. Posledice se celokupno i posle dve godine posle bombardovanja ne mogu konacno predvideti i zakljucno prognozirati.

n) Tada 76-ogodisnji, kasnije usmrceni svestenik parohije Varvarin Milivoje Ciric otrcao je posle prve detonacije zajedno sa drugim svestenikom Tomislavom Gajicem, sa napred navedenim ostecenim Predragom Milosevicem i ostecenom Mirjanom Nesic prema mostu da pruzi pomoc. Nadovezujemo se na objasnjenja iz izlaganja pod m) i y). Usmrcen je kroz ispaljeni reketni projektil kod 2. napada. Glava svestenika odvojena je od tela kroz kroz vazduh letece gelere. Njegov kolega Tomislav Gajic nalazio se u ovom trenutku u njegovoj neposrednoj blizini. U nama prilozenom svedocenju, on je iztraznom sudiji izjavio da mu se mozak njegovog kolege zalepio za lice.

o) Tada 22-ogodisnji, kasnije osteceni Milan Mitrovic otisao je posle ucesca u slavi Sv. Trojice u crkvi u Varvarinu zajedno sa svojim prijateljima, tako izmedju ostalog i sa kasnije ostecenim Goranom Stojanovicem, u oko 500 metara od mosta udaljen kafe. Upravo su narucili pice, kada je doslo do detonacije 1. napada. Prozori su se razbili, iz pravca mosta podigla se pecurka od prasine. Odlucio se da zajedno sa svojim prijateljem Goranom Stojanovicem otrci do mosta da ukaze pomoc. Neposredno po dolasku do mosta dogodio se 2. napad. Kroz pritisak vazduha koji je nastao kroz detonaciju osteceni je oboren. Njegova desna noga od kolena je kroz gelere u potpunosti raznesena. Cevanica se odvojila i izbijala je iz butine. Na levom ramenu zadobio je duboku ranu u misici u precniku od 15 sm. Po citavom telu zadobio je opekotine. Na desnoj nadlaktici nalazi se veliki oziljak (opekotina) i precniku od oko 9 sm, ukupno 7 oziljaka (opekotine) nalaze se na grudnom kosu. Operativnim zahvatima (do sada 2 operacije) noga je spasena, ali je 4 i po sm kraca. Stepen invalidnosti ostecenog iznosi 80%.

Dodatne operacije su predvidjene, kada ce biti izvrsene nije jos odluceno. Stopalo je okrenuto prema unutrasnjosti, osteceni ne moze da kontrolise tok kretanja noge. I dalje ima veoma jake bolove i vezan je za stalnu upotrebu lekova protiv bolova. Sledecim operacijama treba da se postigne izduzenje noge. Kakve posledice se na osnovu dozivljenih povreda mogu ocekivati, lekari mogu kako izgleda tek za dve godine da utvrde.

Osteceni izjavljuje da je u Varvarinu 30. maja 1999.god. bilo mnogo vise ljudi nego u uobicajenim pijacnim danima. Radi crkvenog praznika (slava Sv. Trojice) ljudi su iz svih mesta dosli u Varvarin. Osteceni polazi od toga da se u trenutku bombardovanja u gradu nalazilo nekoliko 1000 ljudi. Kao i drugi svedoci i osteceni Milan Mitrovic izjavljuje da se u Varvarinu nikada nije nalazila vojska i da nije bilo vojnih kretanja (transporta). On to iskljucuje i za 30. maj 1999.god., jer se toga dana i sam nalazio u gradu. Oko 20 kilometara daleko od Varvarina nalazila se jedna vojna jedinica.

p) Tada 22-ogodisnji osteceni Goran Stojanovic takodje je tesko povredjen kroz rakete kod 2. napada. On je sa svojim prijateljem Miroslavom Dakicem otrcao do mosta da pruzi pomoc. Nadovezujemo se na obrazlozenje u izlaganju pod o). Osteceni je pogodjen po citavom telu velikim brojem gelera. Oni su operativnim putem odstranjeni. Najtezu povredu zadobio je na desnoj ruci. Tetive su morale da budu presadjene u desnu ruku. Stepen invalidnosti iznosi 40%. Neophodna su dodatna fizio-terapeutska lecenja i mere rehabilitacije. Ruka se vise ne moze potpuno pokretati, normalno stanje se ne moze uspostaviti. Osteceni je do bombardovanja bio zaposljen kao radnik u fabrici zemljoradnickih proizvoda. Od ostecenja je na bolovanju. Ruku ne moze da opterecuje i na osnovu toga ne moze da izvrsava do tadasnje poslove. O obimu posledica lekari ce moci da daju konkretan odgovor najranije za jednu do dve godine.

q) Tada 42-ogodisnji, kasnije osteceni Miroslav Dakic nalazio se u trenutku 1. napada u blizini pijace oko 50 metara daleko od bombardovanog mosta. Kroz pritisak vazduha oboren ja na zemlju, ali nije bio povredjen. Kada je ponovo ustao, prisao mu je neko ko ga je pozvao da sa njim podje do mosta, jer je tamo bilo mrtvih i povredjenih. Kada je stigao do mosta, video je one tri devojke koje su se na drugoj strani srusenog mosta drzale i jako vristale. Od jedan put je neko povikao: "Avioni dolaze opet, lete nisko!" On nije mogao da vidi avione, jer je odmah pokusao da se baci pod automobil koji je tu bio parkiran. Ali nije uspeo u tome, iznenada je doslo do dve skoro istovremene detonacije. Kroz pritisak vazduha je odleteo. Kada se ponovo osvestio, ustanovio je da mu je leva noga bila potpuno okrenuta i na njoj imao veliku otvorenu ranu. Imao je jos dve velike povrede i na levoj podlaktici. Dva sata kasnije u bolnici u Krusevcu izvrsena je hitna operacija. Lekari su prvo hteli da ga za operaciju poslaju u specijalnu kliniku u Beograd. Za transport je bio neophodan helikopter, ali upotreba helikoptera nije bila moguca zbog opasnosti od NATO-avijacije.

Osteceni se na bolnickom lecenju nalazio dva meseca. Izvrsena je transplantacija kostiju i koze. Noga je sada 4 i po sm kraca nego ranije. Stepen invalidnosti iznosi 60%. Proces ozdravljenja nija stabilan, kosti do sada nisu srasle kako treba. Osteceni je ponovo bio u bolnici od oktobra 1999.god. do maja 2000.god. i ponovo u decembru 2000.god. na tri nedelje. Konacne izjave vezane za posledice jos nisu moguce. Predstoje eventualno dalje operacije. Osteceni je do bombardovanja bio privatni zemljoradnik. Ovaj posao vise ne moze da izvrsava, gubitci u poljoprivredi su visoki. Zivi od danas do sutra.

Osim toga osteceni je doziveo ostecenje sluha, njegov obim se ovog trenutka ne moze ustanoviti. Osim toga pojavljuje se od bombardovanja gubitak pamcenja. Zubi su mu lomljivi i ispadaju. Lekari ovo smatraju psihickom posledicom.

r) Tada 25-ogodisnji, kasnije usmrceni Milan Savic otisao je 30. maja 1999.god. oko 10 casova na pijacu u Varvarin u kupovinu. Neposredno posle 2. napada nadjen je mrtav pored mosta na obali sa gradske starne. Van sumnje je da je i on ubijen kroz uticaj ispaljenih raketa. U nama prilozenom medicinskom izvestaju o utvrdjivanju uzroka smrti upisano je da mu je smrskana kljucna kost. U otvorenoj rani vidli su se delovi pocepanih stomacnih organa, tkivo misica, komadi koze i kostiju. Butina je bila potpuno smrskana. Cevanica je bila potpuno odvojena od tela. Smrt je nastupila kao posledica gubitka krvi kroz razaranje stomacnih organa, butine i krvnih sudova.

s) Tada 30-ogodisnji, kasnije usmrceni Vojkan Stankovic nalazio se sa suprugom i detetom u trenutku detonacije 1. napada u svom stanu oko 300 metara daleko od mosta. Posle detonacije napustio je kucu i otrcao do mosta da pomogne. Usmrcen je kroz rakete u 2. napadu. Po nama dostavljenom medicinskom izvestaju o utvrdjivanju uzroka smrti, smrt je nastupila kao posledica gubitka krvi kroz unistenje citavog donjeg dela tela i nogu. Usmrceni je po pozivu bio agrarni ekonom i jedini izdrzavao familiju. Ostavio je suprugu i zajednicku petogodisnju kcerku, koje su ostale bez osnova za eksistenciju.

t) Tada 46-ogodisnji, kasnije osteceni Momcilo Jevtic nalazio se u trenutku detonacije 1. napada u svom stanu oko 100 metara daleko od mosta. On je vatrogasac i odmah je posle prve detonacije krenuo ka mostu da ukaze pomoc. Neposredno po njegovom dolasku kod mosta detonirale su u 2. napadu ispaljene rakete. Bacio se na zemlju i rukama zastitio glavu. Pored toga pogodjen je sa 64 gelera, pretezno po nogama. Leva saka je osakacena, palac je skoro bio odkinut. Pored izvrsene operacije palac, kaziprst i srednji prst su ostali nepokreti. Prilikom prve operacije u bolnici u Krusevcu odstranjeno je 62 gelera. Sledece tri operacije sa ciljem da se odstrane zadnja dva gelera bile su bezuspesne. Da li ce biti dodatnih operacija da bi se odstranili geleri, ne moze se jos odluciti, jer je rizik preveliki. Sledi jos jedna operacija sa ciljem da se palac leve sake ispravi. Svakih 14 dana odlazi u specijalnu kliniku u Beograd na lecenje. Sto se posledica tice, ne moze se dati nikakva konkretna izjava. Osteceni i danas oseca jake bolove u nogama. Nije vise u stanju da daleko hoda. Levu saku ne moze vise da opterecuje, potpuna potkretljivost prstiju se vise ne moze ostvariti. Svoj posao kao vatrogasac ne moze vise da izvrsava. Stepen invalidnosti iznosi 40%. Jos uvek je na bolovanju.

u) Tada 38-ogodisnji, kasnije osteceni Vlastimir Vasic nalazio se na pijaci, kada je slucajno pogledao u pravcu oko 200 metara dalekog mosta i ugledao projektil koji dolece. Delic sekunde kasnije doslo je do detonacije na mostu. Pritisak koji je nastao gurnuo ga je na zemlju, video je kako se podize crni oblak dima. Nije bio povredjen. Kada se podigao otrcao je do mosta. Bio je jedan od prvih koji je posle 1. napada stigao do mosta. Na obali sa gradske strane nije bilo ni povredjenih ni ubijenih. U reci je lezao crveni automobil, mogao je da prepozna ruku koja je virela iz automobila. Izgledalo je da osoba koja se davi pokusava da se oslobodi iz automobila. Vlastimir Vasic je bio zbunjen i uzbudjen i zeleo je da ode od mosta, kada su se dogodile dve nove detonacije. Pogodjen je gelerima, leva podlaktica je bila po celoj duzini isecena do kostiju i skoro odsecena. Obe ruke, a posebno laktovi su izgoreli. Zadobio je jake opekotine na grudima i na levoj strani donjeg (malog) stomaka. Kroz gelere je zadobio dve velike rane na pleckama i zadnjici. Citava ledja su izgorela, kosulja mu se ugljenisala. Osteceni je odvezen u bolnicu u Krusevac, gde je tri meseca bio na lecenju. Operacija nije bila neophodna. Povrede su relativno dobro zarasle. Ali ima po telu veliki broj oziljaka. Pored toga povredjena ruka osetljiva je na bol, moze je opterecivati samo kratko vreme i ne moze je koristiti u potpunosti. Konacne posledice – posebno sto se tice ruke – se ne mogu predvideti.

v) Tada 68-ogodisnji, kasnije usmrcen Dragoslav Terzic otrcao je iz crkve posle 1. detonacije ka mostu da pruzi pomoc. Ubijen je kroz ispaljene projektile u 2. napadu. U dostavljenom medicinskom izvestaju o utvrdjivanju uzroka smrti navodi se da je glava ubijenog smrskana gelerom i da je mozak izbacen iz glave. Smrt je nastupila kao posledica razaranja mozga.

w) Tada 46-ogodisnji, kasnije osteceni Predrag Savic otrcao je posle prve detonacije ka mostu da ukaze pomoc. Pogodjen je gelerima ispaljenih projektila u glavu i u kuk u 2. napadu. Operisan je u bolnici u Krusevcu. Posledice do danasnjeg dana nisu predvidive. Cinjenica je da osteceni, kao posledica bombardovanja, nije u stanju da izgovara potpune recenice. Ima veliki poremecaj u govoru. Osim toga govor je nerazumljiv. Pored toga i posle dve godine posle bombardovanja oseca stalnu glavobolju koja je, periodicno u razmacima od po nekoliko nedelja, toliko jaka da nekoliko dana "niti moze da zivi, niti da umre". Kroz ostecenja na kuku onesposobljen je u hodu i posao zemljoradnika samo delimicno moze da izvrsava. Nalazi se jos uvek na medicinskom lecenju, posledice jos nisu predvidive.

x) Tada 25-ogodisnji, kasnije osteceni Slavoljub Kovacevic preziveo je vazdusni napad na most. Fizicki nije ostecen, ali u velikoj meri psihicki. I posle dve godine posle bombardovanja nalazi na psihickom lecenju. Bavi se mislju o samoubistvu (suicid), boluje od napada nesvestice, straha i jake depresije. U zanje dve godine nije nastupilo poboljsanje. Kucu uopste vise ne napusta – osim kod poseta lekaru. Zavrsio je srednju masinsku skolu, ali nije vise radnosposoban. Momentalno se ne moze predvideti dalji razvoj bolesti.

y) Tada 29-ogodisnja, kasnija ostecena Mirjana Nesic nalazila se u trenutku prve detonacije u crkvi na slavskom rucku. Pod uticajem detonacije rasprsli su se tanjiri na stolovima, crkveni zidovi su se zatresli i popucali. Zajedno sa ostecenim Predragom Milosevicem i sa svestenicima otrcala je do mosta da pruzi pomoc. Nadovezujemo se na obrazlozenja u izlaganju pod m) i n). Mogla je da vidi da je most potpuno srusen. Onda je cula kako neko vice, u smislu: "Avioni se vracaju, bezite!" Htela je da pobegne, ali je doslo do novih detonacija. Pogodjena je od gelera u glavu i u rame. Geleri su ostali i u glavi i u ramenu. Takodje je pogodjena u ledja u stomak. Geleri su u bolnici u Krusevcu operativnim putem odstranjeni. Lekari su joj preporucili pregled glave, ali iz finansijskih razloga do danasnjeg dana to nije moglo da bude ucinjeno. Ona je bez posla. Bez obzira na to sto ostecenoj za dodatna ispitvanja fale finansijska sredstva, prognoza o posledicama iz objektivnih razloga do sada nije moguca. Lekari se pribojavaju da se radi povrede na glavi mogu pojaviti epilepticni napadi ili poremacaji u motorici, ili da ova potpuno izostane. Ostecena i posle dve godine posle bombardovanja glavu ne moze potpuno da krece. Sposobnost pamcenja je popustila, ima stalne glavobolje koje su kod promene vremena nepodnosljive.

Vazdusni napad na most u Varvarinu 30. maja 1999.god. za koji su odgovorne NATO-drzave povredio (prekrsio) je vazeca medjunarodnopravna pravila za oruzane konflikte (ius in bello) i u isto vreme nemacko pravo.

Medjunarodnopravne odredbe vaze u slucaju internacionalnog oruzanog sukoba po narodno-obicajnom pravu za sve strane sukoba, nevezano za razlog i povod sukoba. To je 1977.god. jasno odredjeno u preambuli dopunskog protokola I, Zenevskih dogovora/konvencija (u daljem tekstu oznaceno sa DP I):

"Ponovo potrvdjujuci da se odredbe Zenevskih dogovora/konvencija od 12. avgusta 1949.god. i ovog protokola moraju neograniceno primenjivati u svim uslovima i kod svih ovim dogovorima zasticenih lica, i to bez nanosenja stete koja bazira na nacinu ili izvoru oruzanog sukoba ili bazira na pobudama koje zastupaju strane/ucesnice u sukobu ili se njima pripisuju."

Rusenje mosta, ubistvo i ranjavanje civilnih osoba kao i nanosenje stete na njihovoj imovini ucinjeni su kao prekrsaj stroge zabrane napada na civilno stanovnistvo. Jedno od najstarijih i najelementarnijih pravila humanitarnog medjunarodnog prava je da se kod vojnih akcija razlikuje izmedju vojnih ciljeva i ratnika sa jedne strane i civilnih objekata i civilnog stanovnistva sa druge strane i da je zabranjeno napadanje na civilno stanovnistvo i civilne objekte (cl. 48 DP I):

"Da bi se sacuvalo i zastitilo civilno stanovnistvo i civilni objekti... (strane u sukobu smeju) samo da ratno deluju protiv vojnih ciljeva."

Kao vojni objekti po cl. 52 DP I vaze

"samo oni objekti koji po svom svojstvu, mestu, nameni ili svojoj upotrebi doprinose vojnim zbivanjima i cije celokupno ili delimicno razaranje, zauzimanje ili neutralisanje pod u datom momentu odgovarajucim uslovima predstavlja jasnu vojnu dobit/korist."

Ni jedna od ovih osobina cinjenicnog stanja ne odgovara kao opravdanje razaranja u slucaju mosta u Varvarinu. Most ni u kom obliku nije koristen u vojne svrhe. Svojstvo, mesto, namena i koristenje mosta u Varvarinu iskljucuju njen doprinos vojnim zbivanjima (Jugoslovenske Armije).

Cak i kod hipoteticne predpostavke da je most u Varvarinu koristen kod vojnih delovanja Jugoslovenske Armije, razaranje od strane NATO-drzava u datom momentu nije opravdano, jer nije ispunjena potrebna osobina cinjenicnog stanja "jasna vojna dobit/korist".

Cak i jos kada bi se hipoteticki (u korist NATO-drzava) predpostavilo da je most bio ukljucen u vojna zbivanja i da je mimo toga postojala "jasna vojna dobit/korist", napad i razaranje mosta ostaju protivzakonski, jer gubitci u civilnom stanovnistvu vezani za razaranje mosta ne stoje u srazmeri sa (hipoteticki predpostavljenom) neposrednom vojnom koristi. Cl. 51 pas. 5 b) DP I strogo zabranjuje napad bombardovanjem

"kod koga se moze racunati sa gubitkom u ljudskim zivotima medju civilnim stanovnistvom, ranjavanjem civilnih osoba, ostecenjem civilnih objekata ili izazivanja vise ovakvih posledica zajedno koje ne stoje u srazmeri sa ocekujucom konkretnom i neposrednom vojnom koristi".

Napad na iskljucivo u civilne svrhe koristen most u srpskoj varosici Varvarin, bez vojnih objekata i kretanja jedinica, preko 20 kilometara udaljen od sledeceg vojnog objekta, nekoliko stotina kilometara daleko od Kosova i vojnih sukoba, bombardovan u podne na crkveni praznik i pijacni dan u momentu kada se nekoliko hiljada civilnih lica nalazilo na prostoru ciljanog mosta, znaci nije bio samo jedan zabranjen "bezrazlicni napad" u smislu gore citiranog cl. 51 pas. 5 b) DP I, vec poseban napad koji je namerno ciljao da ubije i rani civilne osobe. Most je posluzio iskljucivo kao predmet represalija protiv civilnog stanovnistva (cl. 52 pas. 1 DP I). Ova namera za ubijanjem i ranjavanjem koja se nicim ne moze opravdati, cijem je izvrsenju bombardovanje mosta iskljucivo sluzilo kao svrha i zastitna tvrdnja eksemplarno se dokazuje bas kroz ratnu metodiku kod bombardovanja – metoda drugog napada:

Ratna avijacija NATO-drzava napala je most bez upozorenja, i radi toga podmuklo i iz zasede i srusila ga u potpunosti vec u 1. napadu. Time se nije zadovoljila. Pored razaranja u 1. napadu letela je nekoliko minuta kasnije u 2. napad na vec sruseni most i ako se ocekivalo da ce biti usmrcenih i ranjenih civilnih lica. Ocekivalo, zato sto je normalno da ljudi trce posle napada ka mestu dogadjaja da povredjenima ukazu pomoc.

Takodje upotrebljena ratna metoda kao takva cini ovaj napad zabranjenim "bezrazlicnim napadom" po cl. 51 pas. 4 b) i c) DP I. Po njemu su zabranjeni napadi

"a) kod kojih se ratne metode ... koriste koje nisu okrenute protiv jednog odredjenog vojnog cilja,

b) kod kojih se ratne metode ... koriste koje ne mogu da budu okrenute protiv odredjenog vojnog cilja ili,

c) kod kojih se ratne metode ... koriste cija dejstva ne mogu da budu ogranicena odgovarajuce odredbama ovog protokola, koje zato u svakom slucaju od ovih slucajeva bezrazlicno mogu da pogode ciljeve i civilna lica ili civilne objekte."

Rat odn. oruzani sukob ne daje dozvolu za ubijanje, ranjavanje i razaranje. Sve strane u oruzanom sukobu su obavezne da se pridrzavaju mera predostroznosti za zastitu civilnog stanovnistva i civilnih objekata. Ove mere predostroznosti se moraju primeniti pre napada. Od rezultata mera predostroznosti zavisi, da li ce napad biti uopste izveden, da li uopste sme da se napada. Ovim instrumentom o preduzimanju mera predostroznosti pre odluke o napadu je izmedju ostalog receno da za pitanje opravdanja napada nije od pravne relevantnosti, da li je ratna avijacija ispaljivala rakete ili bombardovala sa 10.000 metara visine ili u niskom letu. Cl. 57 DP I odredjuje sledece mere predostroznosti:

"(1) Kod ratnih zbivanja/sukoba mora se uvek paziti na to da civilno stanovnistvo, civilna lica i civilni objekti budu postedjeni. (2) Vezano za napade moraju se preduzeti sledece mere predostroznosti: a) ko planira napad ili se odlucio na napad, i) obavezan je da ucini sve sto je moguce da osigura da ciljevi napada nisu ni civilna lica ni civilni objekti ...

ii) obavezan je da pri izboru sredstava i metoda za napad preduzme prakticno sve moguce mere predostroznosti da bi ... sprecio gubitke medju civilnim stanovnistvom i u svakom slucaju da ih svede na minimalno..

iii) obavezan je da odstupi od svakog napada kod koga se moze racunati da ce ... izazvati gubitke medju civilnom stanovnistvom koji ni u kom slucaju ne stoje u srazmeri sa ocekivanom konkretnom i neposrednom dobiti/koristi.

...

c) Napadima, kod kojih civilno stanovnistvo moze biti pogodjeno, mora da predhodi odgovarajuca opomena, samo ne onda ako to dati uslovi ne dozvoljavaju."

Ako u predstavljenom slucaju bombardovanja mosta u Varvarinu namera napadaca nije bila da usmrti i rani civilna lica, kao rezultat preduzimanja mera predostroznosti napad je morao da izostane (nije smeo da se dogodi). Umesto toga radjeno je dijametralno (sasvim suprotno) protiv mera predostroznosti: kod planiranja i odluke o napadu prakticno je sve moguce ucinjeno da se osigura da civilna lica i civilni objekti budu cilj napada. Preduzete su sve mere da se po svaku cenu izazovu gubitci u civilnom stanovnistvu. Da bi se ovaj cilj efektivno ostvario, izostavljene su opomene civilnom stanovnistvu. Bombardovanje je na kraju prekrsilo sva pravila vodjenja rata. To nije bila kolateralna steta, to je ratni zlocin.

Ubistvo i ranjavanje civilnih lica u napadu na most u Varvarinu kao i pri tom ucinjena materijalna steta su jasna povreda vazecih medjunarodnopravnih odredbi za naoruzane sukobe. Odgovorna strana je na osnovu toga po cl. 3 IV.Haske konvencije kao i po cl. 91 Dopunskog protokola I obavezna da da (plati) odstetu.

Civilna lica kojima je ucinjena steta kroz vojne snage NATO-drzava u vojnim akcijama NATO-a u takozvanom ratu u Kosovu izmedju 24. marta i 10. juna 1999.god. kao povreda odredbi medjunarodnog prava vazecih za oruzane sukobe nezavisno od drzavne pripadnosti imaju pravo na odstetu od strane clanica NATO-a i samim tim od strane Savezne Republike Nemacke.

Pored prava na reparaciju koje pripada napadnutoj zemlji i njenim drzavljanima koje proizilazi iz internacionalne protivzakonitosti/nezakonitosti rata postoji i generalno pravo na odstetu na osnovu povrede/krsenja odredbi vazecih za oruzane sukobe (ius in bello). Ono pripada svim drzavama koje ucestvuju u sukobu kao i ostecenim licima koja su pogodjena povredom/krsenjem odredbi. Pravo ostecenih osoba proizilazi kako iz medjunarodnog tako i iz nemackog prava. Ovo pravo, u koliko se tice ostecene osobe, zastupa se ovde kroz tuzioce.

U preambuli kao i cl. 1 DP I jasno je naglaseno da se mora "pod svim uslovima" pridrzavati odredaba humanitarnog medjunarodnog prava. Ovim je podvuceno da se radi o minimalnim normama koje cak pod teskim uslovima oruzanog sukoba moraju da osiguraju zivot zasticenim osobama. U zastitne funkcije spada i da zasticene osobe u slucaju povrede odredbi imaju pravo na odstetu.

Isto i danas vazi za takozvane Haske odredbe, posebno za Haske (zemaljske) ratne propise, sastavni deo IV. Haskog dogovora iz 1907.god. cija se opsta vaznost kao medjunarodno obicajno pravo vec jasno potvrdila u presudi Nirnberskog tribunala.

Nezavisno od toga da li je rat medjunarodno protiv-pravan/nezakonski ili na pr. odbranbeni rat vodjen u saglasnosti sa medjunarodnim pravom drzave odgovaraju za stete koje su njihovi vojnici pri povredi/krsenju u ratu vazecih odredbi (ius in bello) nacinili stranim licima ili drzavama. Ova odgovornost je vec posebno istaknuta u IV. Haskom dogovoru iz 1907.god. u cl. 3:

"Ratna strana koja bi prekrsila propise (org. HLKO-a) je u ovom slucaju obavezna da da/plati odstetu. Odgovorna je za radnje/delovanja osoba koja pripadaju njenim oruzanim snagama."

Ova odredba je danas cvrsti sastojni deo medjunarodnog obicajnog prava. Ona je po cl. 25 GG (Osnovnog zakona) Savezne Republike Nemacke neposredno vazece pravo. (I po odl. OLG Keln, 27.08.98; 7 U 167/97.) Vazi i u vezi sa Zenevskim konvencijama i DP I.

Do sada je bilo nejasno, da li ostecene osobe licno mogu ostvariti svoje pravo u civilnim postupcima ili uz pomoc diplomatskog zastitnog prava svoje drzave. Dugo je vladalo mislenje, bez da su se pojedinosti jasnije ispitivale, da se ovakva prava mogu samo ostvariti od drzave prema drzavi, znaci putem diplomatskog zastitnog prava.

Ali kod prave interpretacije moze se utvrditi da cl. 3 IV. Haskog dogovora, a i uzimajuci u obzir citav razvoj ljudskih prava u medjunarodnom pravu posle 1945.god., da se kod prava na odstetu iz povrede odredbi koje vaze u oruzanim sukobima radi i o medjunarodnopravnim zahtevima kao i o pravu koje je ukorenjeno u vazecem pravu Savezne Republike Nemacke.

Iz starog ucenja o iskljucivoj medjunarodnopravnoj subjektivnosti drzava i o diplomatskom zastitnom pravu konstituisan je princip "ekskluzivnosti" drzava za ostvarivanje prava na odstetu kod ratnih posledica i koji prakticno iskljucuje pojedinca kod ostvarenja njegovog prava, ali u medjunarodnom pravu ovaj princip ne postoji. Nemacki Ustavni sud je sa pravom upozorio na to da "ovakva odredba medjunarodno-obicajnog prava o "ekskluzivnosti" ne postoji":

"Mislenje da ovakav princip moze da iskljuci pravo koje Nemacki zakon daje bazira u stvari na nedovoljnom razlikovanju izmedju zahteva po medjunarodnom pravu i po nacionalnom pravu" (org. NJW 1996,2717)

U navedenom slucaju postoji paralelnost prava izmedju napred navedenih medjunarodnopravnih odredbi (ius in bello) i Nemackog zakona o deliktima po § 823 BGB (Gradjanskoj zakonskoj knjizi), na njima bazira zahtev nasih klijenata za odstetu.

Odgovornost za bombardovanje Jugoslavije izmedju 24. marta i 10. juna 1999.god., oficijelno nazvano vazdusnim operacijama, snosi NATO kao i svaka pojedinacna NATO-clanica. Za planiranje i ucesce NATO-a u vazdusnim operacijama protiv Savezne Republike Jugoslavije neophodno je bila potrebna saglasnost svih NATO-clanica. Operacija ne bi bila moguca bez jednoglasne odluke svih clanica. Iz velikog broja izjava Nemacke vlade, dokumenata i izjava nemackih pripadnika Vojnih snaga proizilazi da je kroz predstavnike drzava u NATO-u odluceno o planiranju i izboru ciljeva.

Tako je Savezna vlada izmedju ostalog izjavila u obrazlozenju svog zahteva na Nemacki Bundestag od 12. oktobra 1999.god. (dokumenat 13/11469):

"NATO-generalni sekretar izjavljuje da je pod ovim nesvakidasnjim uslovima momentalne krizne situacije u Kosovu, kako je opisana u rezuluciji 1199 Saveta sigurnosti Ujedinjenih Nacija, opravdana pretnja i eventualna upotreba sile. Savezna vlada deli ovo pravno shvatanje sa svih 15 NATO-clanica. Savez (alijansa) je odlucio da spreci pocetak humanitarne nevolje ukljucujuci vojne trupe."

Mi ovde ne odlucujemo o ispravnosti ili zakonitosti ove odluke. Mi samo konstatujemo da Savezna vlada ovim potvrdjuje svoje dobrovoljno ucesce u odluci i time takodje snosi odgovornost za stete koje su nastale kao posledica povrede ratnog prava kod sprovodjenja odluke u delo. Na osnovu strukture NATO-a odgovornost ne zavisi od toga, da li je u konkretnom slucaju medjunarodno protiv-pravna steta nanesena kroz nemacke, americke ili engleske bombardere ili po naredjenju nemackih, americkih ili oficira drugih nacionalnosti. Svaka NATO-drzava je odgovorna za ucinjene vojne akcije koje su se dogodile pod komandom NATO-a. To vazi i onda kada nije bila upoznata sa detaljima odredjenih akcija.

Kod stete ucinjene vojnim akcijama NATO-a krsenjem ratnog prava zahtev je okrenut protiv svake NATO-drzave. Osteceni nije u obavezi da dokaze da mu je steta nanesena kroz americke, britanske ili nemacke bombardere. To on u stvari i ne moze. Posto je rat vodjen od svih NATO-drzava zajedno, odgovara svaka od njih za celinu. Ovaj princip celokupne krivice nalazi se u § 421 BGB-a i u § 830/840 BGB-a i upotrebljava se kod nedozvoljenih radnji/delovanja i vazi takodje u medjunarodnom pravu kad nekoliko drzava zajednicki deluju.

Princip odgovornosti iz celokupne krivice koristi se i u okviru NATO-a, to znaci medju NATO-clanicama kako pokazuje cl. VIII pas. 5 lit. e ii i iii NATO-statuta trupa od 19. 6. 1951.god.. Odgovornost iz celokupne krivice vazi u toliko vise za spoljni odnos, posebno prema civilnim licima.

U ime i po nalogu nase klijentele iz u napred navedenih razloga postavljamo zahtev protiv Savezne Republike Nemacke za isplatu odstete. Imamo obavezu da od Savezne Republike Nemacke kao prvo zahtevamo i to najkasnije do

da pravno-obavezno izjasni da u osnovi prihvata zahteve za odstetu, sto znaci da ce nadoknaditi sve stete nastale bombardovanjem u Varvarinu 30. maja 1999.god. koje su nasoj klijenteli nanesene ili se eventualno jos mogu ocekivati.

Ako nam ovo priznanje ne bude dostavljeno u odredjenom roku podici cemo bez dodatne najave tuzbu.

Pojedinacne pozicije vezane za stetu predstavicemo, u koliko je moguce i cifrovati, cim nam se priznanje dostavi. Trazi se nadoknada potpune materijalne i nematerijalne stete.

Vec sada se moze poci od toga da ce biti isplacene sledece odstete za pretrpljeni bol/odstecenja za nematerijalne stete:

1. Svim 17 tesko povredjenim ostecenima, najmanje 100.000 DM po osobi;

2. bracnom paru Vesni i Zoranu Milenkovicu, roditeljima i naslednicima petnaestogodisnje, usmrcene Sanje Milenkovic, najmanje 180.000 DM;

3. kroz nas zastupljenim naslednicima ukupno 8 usmrcenih osoba, najmanje 100.000 DM po osobi.

Za ukupno 17 tesko povredjenih ostecenih moraju se osim toga preuzeti, ove na pr. navedene pozicije, troskovi operacija, lecenja, pomagala za sluh i vid, proteza, ortopedskih cipela i svih dodatnih medicinskih mera koje su kao posledica fizickih i/ili psihickih povreda ostecenih neophodne ili ce biti neophodne. Zahteva se isplata odstete za izgubljenu zaradu i onesposobljenost u radnom/poslovnom zivotu. Clanovi familija usmrcenih imaju pravo na isplatu penzije i – kako se internacionalno stalno praktikuje u uporedvim slucajevima – odstetu za gubitak clanova familija.

Razume se da smo spremni da se sa Saveznom Republikom Nemackom dogovorimo oko visine celokupne odstete za osobe koje zastupamo. Ali ovo ima samo onda smisla ako se rasprave zasnivaju na brojnoj osnovi koju smo napred skicirali. Na ovo u napred upozoravamo, da nebi bilo pokusaja da se ljudima koji su predmet gnusnog ratnog zlocina zamazu oci minimalnim sumama, sto bi bilo isto kao rugati im se.

Molimo za obavestenje ako se trazi dostava potvrda o nasledju, krstenica, umrlica i drugih dokumenata.

Ulrich Dost

Advokat

Prevod orginalnog teksta sa nemackog

Prevela: Gordana Milanovic-Kovacevic